Prirodne lepote Banje Manifestacije O sajtu Versko nasleđe Kulturno-istorijski spomenici Znamenite ličnosti Jezera Početna

Pretraga
Versko nasledje
Crkve
Manastiri
Džamije
Katedrale
 
 

 

 

 

 

 

Sv. Petka Izvorska

 

Manastir Sv. Petka Izvorska nalazi se na nekoliko kilometara od Paracina, na reci Grzi pored magistralnog puta Paracin-Zajecar u selu Izvor. Do manastira je jednostavno doci. U selu Izvor, iduci iz pravca Paracina, kod skole se skrene levo sa glavnog puta i asfaltnim putem se dalje nastavlja preko reke Grze do samog manastira. Od glavnog puta udaljen je nekoliko stotina metara, postoje i putokazi tako da nije nikakav problem pronaci ga, cak i za nekog ko prvi put prolazi ovim krajevima. Ono sto prvo upada u oci je sam polozaj manastira. U odnosu na vecinu manastira u Srbiji, a i sire, koji su zidani na skrovitim mestima, van glavnih saobracajnica, ovaj manastir se nalazi na prelepom uzvisenju sa koga se pruza lep pogled na ceo kraj. Kada se tome doda da se sadasnji put nalazi na nekadasnjem, jako vaznom Vidinskom drumu, koji je povezivao nekadasnji Vidin sa Pomoravljem dobija se jedna potpuno atipicna lokacija za manastire tog doba.

Tacan datum nastanka ovog manastira nije poznat. Smatra se da je nastao negde sredinom XIV veka. Njegov nastanak se vezuje za postojanje crkve koja se nalazila u blizini danasnjeg manastira, a u kojoj je boravio jedan od Sinaita, koji su u to vreme boravili u tadasnjos Sbiji i da je u njoj i sahranjen. Ne zna se gde se tacno nalazila crkva, kako se zvala i kome je bila posvecena. Njeno postojanje se vezuje, po jednoj teoriji, za kralja Milutina a po drugoj za sestrica cara Lazara Stevana Musica. Ova druga teorija moze se smatrati dosta verodstojnom ako se zna da Musici vode poreklo iz Izvora i da i danas u tom selu ima direktnih potomaka te loze cija je krsna slava Sveta Petka Paraskeva. U nekoliko izvora se pominje postojanje ovog manastira, ali se tu radi o podacima koji se odnose na obnovu samog manastira. Ne zna se tacno ko je ktitor manastira ali se, s’obzirom na vreme nastanka, veruje da je ako ne i sam ktitor onda jedan od znacajnih darodavaca manastira bio i sam car Lazar. Kao najznacajniji dogadjaj u istoriji manastira uzima se prenos mostiju Svete Petke iz Vidina u Srbiju. Za vreme boravka mostiju u manastiru, u Izvor je dolazio narod iz svih krajeva da se pokloni mostima svetiteljke govoreci da dolaze “Svetoj Petki u Izvor”, pa je tako i nastao danasnji naziv manastira. U tom periodu potpuno bledi secanje na isposnika-Sinaita, a narod se kasnije molio na njegoom grobu govoreci da je tu bila sahranjena Sveta Petka. Nakon ovog znacajnog dogadjaja dugo nema podataka o sudbini manastira. Veruje se i gotovo je sigurno da je potpuno razoren i unisten u turskim razaranjima koje je predvodio sultan Musa u XV veku. Imajuci u vidu njegov polozaj svakako je bio jedan od prvih manastira na udaru. Veruje se da je tada zatrpan i izvor svete, lekovite vode, kako se vernici vise nebi tu okupljali. Kasnije je izvor ponovo pronasao put i poceo izvirati u podnozju brda na kome je bila crkva. Manastir Sveta Petka Izvorska ima dve crkve, pod istim krovom, jednu pored druge. O njihovom nastanku i starosti postoje razlicita misljenja i daju se razni, manje ili vise uverljivi, dokazi. Smatra se da je veca crkva starija i da potice iz srednjeg veka, a da je manja, oslonjena na nju, kasnije dozidana. Mozda bas, kako narod kaze, namenjene za grob svete i prepodobne Petke Paraskeve pa se ona i danas zbog toga naziva grobnica, krstionica ili kapela. Jos jedno objasnjenje za postojanje dve crkve, koje je mozda i najverodostojnije, vezuje se za obnovu crkve nakon Drugog srpskog ustanka. Knez Milos Obrenovic je od Hafis-pase 1824.god. dobio dozvolu za obnavljanje crkve na postojecim temeljima, pa se veruje da su tada “podmetnuti” novi temelji, i da zbog toga crkva ima danasnji izgled. Crkva je gradjena u srpsko-vizantijskom stilu sa dva osmostrana kubeta u svodu i prostranim naosom i oltarom. U osnovi ima razvucen krst, oltarsku i dve pevnicke apside. Na zidovima apside je nasuprot bogomoljamaovog stila po jedan veci prozor. U crkvi se nalaze i dva veoma uska prozora uokvirena zupcastim okvirima, a takvi su prozori i na kubetima. Zidovi crkve su od lomljenog, neobradjenog kamena uokvirenog kamenom peskarom. Manja crkva-kapela nalazi se sa juzne strane vece crkve, i gradjena je od istog materijala. Takodje ima kube, istovetno sa dva na vecoj crkvi. Posvecena je prepodobnoj materi Paraskevi i poseduje cesticu njenih mostiju koja je smestena u posebni kivot. Crkva je zivopisana za vreme kralja Aleksandra Obrenovica. Prvobitni zivopis radjen je na suvom malteru, posnim bojama i bio je veoma ostecen. Ubrajao se u zivopise osrednje vrednosti. Imao je neke osobenosti kao recimo prikaz svih srpskih arhiepiskopa do polovine XIX veka. 2003.godine zavrsen je potpuno novi zivopis koji je dao svetliji izgled hramu a delo je zivopisaca Zicke ikonopisacke radionice. Ikonostas crkve je izuzetno retko i lepo umetnicko delo. Po izgledu bi se reklo da je delo majstora sa juga. Kitnjasto je izrezbaren u drvetu i lepo i skladno ukomponovan sa ikonama u tri reda, optocenom rezbarijom i krstom na vrhu. U podnozju krsta su dva skorpiona koji na upletenim repovima drze podnozje krsta a u zubima ikone Bogomatere i Jovana Bogoslova. Manastir je aktivan, od 1942.godine je zenski manastir. U sklopu manastira nalazi se cetiri konaka. Na prostoru pored manastira smesten je dom za zensku decu ometenu u mentalnom razvoju o kojima se brinu monahinje ovog manastira.


 

 

..